ЗАПАЉЕНА БОЛЕСТИ ПЛЕЧНЕ КУЋЕ: ШТА ЈЕ И КАКО УТИЧУ НА ПЛОДНОСТ

Da li ste se ikada zapitali zašto polno prenosive bolesti (PPB) mogu dovesti do problema sa neplodnošću? Važan deo odgovora jeste zapaljenska bolest karlice - pelvic inflammatory disease (PID). PID je infekcija vagine i gornjeg genitalnog sistema. Pogađa milione žena širom sveta svake godine. Oko 12,5% žena suočava se sa neplodnošću nakon PID-a, a otprilike 25% razvija hronični bol u karlici.

Šta je zapaljenska bolest karlice (PID)?

PID, poznata i kao „uzlazna“ infekcija, počinje u donjem delu genitalnog trakta (vagina i grlić materice) i širenjem napreduje u gornji deo genitalnog trakta (jajovodi, materica, jajnici). Način na koji se PID klasifikuje zavisi od toga kako se ispoljava, koliko dugo traje i da li je utvrđen klinički uzrok:

• Akutna PID: Kada se simptomi javljaju iznenada ili su izraženi, definiše se kao akutna PID. Može izazvati dugoročne i kratkoročne simptome, kao što su bol u karlici i trbuhu, neplodnost i povećan rizik od vanmaternične trudnoće.
• Subklinička PID: Kada je PID u velikoj meri bez simptoma ili se ispoljava atipično, naziva se subklinička PID. Često se dijagnostikuje kada postoje pokazatelji zapaljenja u karlici, kao što su zapušeni jajovodi usled ožiljka, bolesti ili oštećenja.
• Recidivirajuća PID: Više epizoda PID-a može se javiti ako početna infekcija nije adekvatno lečena ili ako pacijentkinja ponovo oboli od primarne infekcije.

Šta uzrokuje PID?

Bar u 85% slučajeva PID je uzrokovana nelečenom hlamidijom i gonorejom - dvema najčešćim polno prenosivim infekcijama (PPI). Preostalih 15% slučajeva može biti izazvano mešavinom drugih vrsta bakterija koje su dospele do reproduktivnog sistema i izazvale infekciju, kao što su bakterije mycoplasma genitalium (ređa polno prenosiva infekcija) i patogeni koji dovode do bakterijske vaginoze (najčešća infekcija vagine). Kada žena oboli od zapaljenske bolesti karlice, oštećenje izazvano infekcijom može je učiniti osetljivijom na buduće infekcije u istoj regiji, čime se dodatno povećava rizik od neplodnosti.

Koji su simptomi PID-a?

Dok subklinička PID često na početku ne pokazuje nikakve simptome ili izaziva atipične, neometajuće simptome, akutna PID će verovatnije imati klinički merljive simptome. To bi moglo značiti da će subklinička PID, nažalost, verovatnije proći neprimećeno.

Uobičajeni simptomi PID-a obuhvataju:

• Bol u donjem delu trbuha
• Povišenu temperaturu
• „Neuobičajen“ vaginalni iscedak neprijatnog mirisa
• Bol i/ili krvarenje tokom seksualnog odnosa
• Peckanje pri mokrenju
• Krvarenje između menstruacija

Može li PID imati dugoročne, hronične posledice?

Komplikacije izazvane PID-om obuhvataju hronični bol u karlici, neplodnost, vanmaterničnu trudnoću i povećanu podložnost ponovnom nastanku PID-a. Ove komplikacije obično su povezane sa oštećenjem i ožiljcima na reproduktivnim organima i produženim zapaljenjem, uključujući sledeće:

• Stvaranje ožiljnog tkiva i spolja i unutar jajovoda, što može dovesti do opstrukcije jajovoda (povezano sa neplodnošću usled tubarnog faktora)
• Vanmaternična trudnoća (trudnoća van materice), koja može biti životno ugrožavajuća
• Neplodnost
• Dugotrajni bol u karlici/trbuhu
• Tubo-ovarijalni apsces
• Hydrosalpinx: Opstrukcija i nakupljanje tečnosti unutar jajovoda, glavni uzrok neplodnosti usled tubarnog faktora (TFI).
• Nemogućnost začeća često je prvi uočljiv simptom, a ovo stanje negativno utiče i na ishode vantelesne oplodnje.

Kako se PID dijagnostikuje i leči?

PID se dijagnostikuje karličnim pregledom, testovima na polno prenosive bolesti i testovima na druge infekcije. Pregledi mogu obuhvatati briseve genitalnog sistema, uzorke krvi, ultrazvuk i biopsije.

• Pozitivan nalaz brisa potvrđuje PID, ali negativan nalaz brisa ne mora nužno značiti da PID ne postoji.
• Blaga i umerena PID obično se leči antibioticima. Teži i dugotrajniji slučajevi mogu zahtevati hirurški zahvat, drenažu apsCesa ili produženu antibiotsku terapiju.

Utiče li PID na plodnost?

Iako se PID može lečiti, ožiljci koje može izazvati u genitalnom sistemu, a ponekad i posledična neplodnost, često ne mogu. I akutna i subklinička PID mogu dovesti do neplodnosti oštećujući reproduktivne organe, izazivajući opstrukcije ili ometajući reproduktivne procese. Neka od ovih oštećenja, na primer na mikroskopskim cilijama koje oblažu jajovode, nisu vidljiva golim okom. Posledice neplodnosti izazvane PID-om mogu biti teške za lečenje jer su strukturne promene genitalnog sistema koje PID pokreće (kao što je opstrukcija jajovoda usled ožiljnog tkiva) obično trajne. Procenjuje se da je oko 15% ženske neplodnosti povezano sa PID-om. To postaje verovatnije kada se infekcija proširi izvan grlića materice i kada postoji trajno oštećenje jajovoda, kao što su gubitak cilijarne aktivnosti, fibroza i opstrukcija jajovoda.

Faktori rizika za neplodnost povezanu sa PID-om

Među uzrocima PID-a, čini se da hlamidija nosi najveći rizik od neplodnosti, jer je često bez simptoma. Neke studije sugerišu da bi to moglo biti povezano i sa individualnim imunološkim reakcijama na hlamidiju i izraženijom zapaljenskom reakcijom. Neplodnost postaje znatno verovatnija nakon pojave subkliničke ili kliničke PID.

Rizik od neplodnosti raste kada:

• Je lečenje PID-a odloženo
• Postoji povećan broj epizoda PID-a
• Je infekcija teža
• Dođe do oštećenja jajovoda:

Možete li imati PID tokom trudnoće?

Iako je neuobičajeno, kada se PID javi u trudnoći, verovatnije je da će se pojaviti u prvom tromesečju. Ako se otkrije rano, još uvek je moguće lečiti je antibioticima, najverovatnije intravenski (iako je bolje izbegavati određene vrste tokom trudnoće). Ipak, PID tokom trudnoće i dalje predstavlja faktor rizika za ozbiljne komplikacije, uključujući povećan rizik od: gubitka trudnoće, vanmaternične trudnoće, naročito ako je PID bila prisutna u trenutku začeća, prevremenog porođaja, majčine smrti u teškim slučajevima, naročito kada nelečena vanmaternična trudnoća izazvana PID-om dovede do pucanja jajovoda i opasnog unutrašnjeg krvarenja. PID se može javiti i kao infekcija nakon porođaja, u roku od šest nedelja od porođaja, obično kao zapaljenje sluznice materice. To je verovatnije nakon carskog reza, dok je stopa prevalencije samo 1-3 na 100 žena koje rađaju vaginalnim putem.

Može li se PID sprečiti?

Sve žene koje su seksualno aktivne potencijalno su izložene riziku od nastanka PID-a, iako postoje mere koje možete preduzeti da biste ograničili izloženost. Ako ste seksualno aktivni i još uvek ne pokušavate da začnete, upotreba barijernih metoda tokom odnosa važan je preventivni korak. Osobe sa ovulacijom čiji partneri dosledno i pravilno koriste kondome manje je verovatno da će razviti recidivirajuću PID ili neplodnost. Iako ne pruža apsolutnu zaštitu, upotreba kondoma može smanjiti verovatnoću infekcije za 30-60%.

Skrining

Važno je da Centar za kontrolu i prevenciju bolesti preporučuje svim pružaocima zdravstvene zaštite skrining kod:

• Sve žene koje su seksualno aktivne
• Imaju novog seksualnog partnera
• Imaju više od jednog seksualnog partnera
• Imaju seksualnog partnera koji ima istovremeno i druge partnere
• Imaju seksualnog partnera koji ima polno prenosivu bolest
• Sve trudnice mlađe od 25 godina
• Ponovni pregled svih žena otprilike 3 meseca nakon terapije
• Razmatranje testiranja na hlamidije u rektumu na osnovu prijavljenog seksualnog ponašanja

Zaključak

Zapaljenska bolest karlice (PID) može dovesti i do hroničnog bola i do neplodnosti. I subklinički PID može predstavljati povećan rizik za plodnost, jer se često ne otkrije. Pored toga, dijagnostički alati za subklinički PID nisu toliko jasni, sve dok žena ne ispolji neobjašnjivu neplodnost ili začepljenje jajovoda. Polno prenosive infekcije su najčešći uzrok PID-a i često mogu biti asimptomatske. Testiranje na PPB (i podsticanje eventualnih seksualnih partnera da urade isto) i upotreba metoda zaštite, kao što su kondomi, dva su od najboljih načina zaštite od PID-a.

Na kraju, pronalaženje specijalizovanog i iskusnog ginekologa radi ranog otkrivanja i lečenja bolesti ključ je za izbegavanje budućih posledica bolesti na vašu plodnost. Da biste saznali više o zapaljenskoj bolesti karlice i njenom lečenju, obratite se Centru za reproduktivnu medicinu i medicinu fetusa - dr Alexandros Traianos radi konsultacije.