ТЕСТОВИ ЗА КОНТРОЛУ ПЛОДНОСТИ

Najbolje je potražiti pomoć specijaliste reproduktivne medicine i fetalne medicine ako imate manje od 35 godina i niste ostvarili trudnoću u roku od 12 meseci. Za parove starije od 35 godina preporučuje se to nakon pokušaja od 6 meseci.
Znamo da odlazak u kliniku za plodnost radi pregleda može biti stresan kada ne znate šta da očekujete. Kako bismo vam pomogli, naši specijalisti za plodnost izradili su ovaj članak koji opisuje nekoliko stvari koje treba da znate. Predstavićemo vam različite vrste testova steriliteta i pripremiti vas opštom idejom o tome šta predstavlja pozitivan ili negativan rezultat za svaki test.

Koje vrste pretraga postoje za proveru plodnosti?

Kada posetite naš Centar, specijalista reproduktivne medicine i fetalne medicine Alexandros Traianos želeće da sazna vaš kompletan medicinski istorijat i sve prethodne terapije koje ste eventualno imali, uključujući pregled rezultata prethodnih testova neplodnosti.
Verovatno će biti potrebno i da se obavi opšti fizički pregled oba partnera, gde je to potrebno, radi procene vašeg opšteg zdravlja. Neće biti potrebne sve vrste testova neplodnosti za svaki pojedinačni slučaj, tako da ova osnovna procena može specijalisti da pruži ideju odakle da počne.
Testovi neplodnosti spadaju u dve osnovne vrste. Prvo, postoje analize krvi: ove analize mogu ispitati prisustvo i/ili količinu različitih hormona. Druga vrsta je snimanje, koje može pomoći specijalisti za plodnost da „vidi” unutar vašeg reproduktivnog sistema kako bi utvrdio koji je problem, ako postoji. U ovom članku analiziraćemo analize krvi.

Hematološke analize za neplodnost

Ljudsko telo prirodno proizvodi čitav niz snažnih hormona, od kojih svaki ima drugačiju ulogu u složenom sistemu koji reguliše menstruaciju, ovulaciju i reproduktivni ciklus, uključujući trudnoću. Krv pomaže lekaru da proceni ove hormone. Obično će ih vaš lekar zatražiti pre nego što započne bilo kakvo lečenje plodnosti.
Prilikom razmatranja rezultata različitih nivoa hormona važno je imati na umu da se oni razlikuju među osobama i da mogu ukazivati na različite stvari u zavisnosti od mnogih faktora, kao što su starost i opšta zdravstvena anamneza.

Estradiol

Estradiol je jedna od najjačih grupa steroidnih hormona poznatih kao estrogeni. On kontroliše razvoj i održavanje ženskih seksualnih karakteristika i deluje na ženske reproduktivne organe, uključujući sluznicu vagine i jajovoda. Estradiol se proizvodi razvojem folikula, sitnih kesica koje sadrže jajne ćelije u jajnicima, i dovodi do proizvodnje plodne sluzi u grliću materice, a takođe priprema sluznicu materice za implantaciju oplođene jajne ćelije ili embriona.

• Nivoi estradiola mere se u pikogramima po mililitru (pg/ml).
• Normalni nivoi se široko razlikuju u zavisnosti od faze menstrualnog ciklusa i mogu se kretati od 30 do 400 pg/ml.

Anti-milerov hormon (AMH)

Anti-milerov hormon se proizvodi uglavnom u jajnicima žene.

• Nivoi AMH u krvi mere se u nanogramima po mililitru (ng/ml).
• Normalnim nivoima smatraju se bar oni iznad 1,0 ng/ml, iako veoma visoki nivoi mogu ukazivati na neki drugi problem. Folikulostimulišući hormon (FSH). Folikulostimulišući hormon proizvodi hipofiza u mozgu. Nivoi u krvi variraju u zavisnosti od menstrualnog ciklusa. Porast FSH tokom prve polovine ciklusa stimuliše razvoj folikula, a kako sazrevaju, on deluje zajedno sa drugim hormonima da izazove ovulaciju. Nakon ovulacije, povratna sprega na hipofizu inhibira oslobađanje FSH, usled čega nivoi postaju niži.
• FSH se meri u internacionalnim jedinicama po mililitru (mIU/ml).
• Dobar nivo za osnovni test, kada FSH treba da bude nizak, verovatno je manji od 10 mIU/ml, ali rezultati zahtevaju pažljivo tumačenje od strane specijaliste za plodnost kao deo ukupne ravnoteže hormona.
• Neuobičajeno visoki nivoi FSH mogu ukazivati na nizak ovarijalni rezervoar.

Luteinizirajući hormon (LH)

Nakon početne stimulacije folikula pomoću FSH tokom prvog dela menstrualnog ciklusa, porast LH koji proizvodi hipofiza stimuliše oslobađanje jajne ćelije iz folikula, odnosno proces poznat kao ovulacija. Merenje ovog skoka često se koristi za predviđanje najplodnijeg perioda žene.

Progesteron

• Progesteron priprema matericu da bude spremna za implantaciju oplođene jajne ćelije ili embriona nakon ovulacije. Ako zatrudnite nakon ovulacije, nivoi progesterona rastu i pomažu u održavanju trudnoće. Ako ne zatrudnite, nivoi progesterona opadaju, što pomaže u započinjanju menstrualnog ciklusa.
• U normalnom menstrualnom ciklusu nivoi progesterona variraju tokom meseca.
• Najviši nivoi očekuju se u sredini lutealne faze vašeg ciklusa, a obično koncentracije iznad 3 ng/ml ukazuju na to da imate ovulaciju.
• a nivoi od 8-10 10 ng/ml poželjni su za trudnoću.

Androgeni

Normalno je da se proizvode male količine „muških hormona” ili androgena, kao što su testosteron i DHEA-S. Međutim, prekomerna proizvodnja koja dovodi do neuobičajeno visokih nivoa mogla bi da utiče na razvoj folikula i ovulaciju. Povišeni nivoi testosterona često se nalaze kod sindroma policističnih jajnika (PCOS), koji može biti povezan sa sterilitetom.

• Testosteron u krvi meri se u nanogramima po decilitru (ng/dL).
• Normalni nivoi kod žena kreću se između 15 i 70 ng/dL u većini laboratorija.
• Nivoi koji su niži ili viši od ovog opsega mogu izazvati probleme sa plodnošću, kao i druge simptome.

Prolaktin

Prolaktin ima mnogo funkcija, ali je uglavnom poznat po tome što stimuliše proizvodnju mleka kod dojilja. Takođe je povišen tokom trudnoće. U odsustvu trudnoće telo obično ima niske nivoe ovog hormona. Visoki nivoi mogu biti neželjeni efekat određenih lekova ili ih može izazvati mali izraštaj na hipofizi mozga, i mogu dovesti do menstrualnih nepravilnosti.

• Normalan nivo prolaktina za žene koje nisu trudne niti doje u većini laboratorija je manji od 25 ng/ml.
• Gotovo svi slučajevi hiperprolaktinemije lako se leče lekovima koji se uzimaju oralno.

Hormoni štitaste žlezde

Slabo aktivna štitasta žlezda poznata je kao hipotireoza. Nedavno istraživanje tima sa Medicinskog fakulteta Harvard pokazalo je da je među ženama sa neobjašnjivim sterilitetom smanjena funkcija štitaste žlezde bila dvostruko češća nego kod žena bez tog stanja.
Analize krvi za nivoe hormona štitaste žlezde obično mere količinu tireostimulišućeg hormona (TSH) iz hipofize. Pri niskim nivoima hormona štitaste žlezde u cirkulaciji, mozak radi „prekovremeno” kako bi pokušao da povrati optimalni nivo.

• TSH se meri u milli-internacionalnim jedinicama po litru (mIU / L).
• Normalan nivo TSH kreće se od 0,4 do 4,0 mIU / L, pri čemu nivoi iznad ovog opsega obično ukazuju na smanjenu aktivnost štitaste žlezde. Važno je upamtiti da se kod svih ovih analiza krvi jedno merenje određenog hormona ne može smatrati dijagnostičkim za plodnost ili neplodnost, jer hormoni stalno variraju. Kod nekih hormona dan menstrualnog ciklusa u kojem se vrši merenje je ključan. Kod drugih mogu postojati razlozi za nenormalne rezultate koji nisu povezani sa plodnošću. Kvalifikovan i iskusan specijalista za plodnost neophodan je za tumačenje rezultata analiza krvi i davanje preporuka za lečenje.

*Sadržaj ovog bloga nije namenjen da zameni profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek potražite savet kvalifikovanih zdravstvenih radnika u vezi sa pitanjima koja možete imati o medicinskim stanjima.